Svakim danom bliže okončanju nekažnjivosti!

Nezavisno novinarstvo je od suštinskog značaja za demokratiju. Ono poziva nosioce vlasti na odgovornost, pomaže ljudima da donose informisane odluke, oblikuje javnu debatu i omogućava da se čuju različiti stavovi.

U današnjem medijskom okruženju, koje obeležavaju dezinformacije, neprijateljstvo na internetu i sve veći pritisci, profesionalno i nezavisno novinarstvo važnije je nego ikada. Ipak, novinari i novinarke mogu da se u svom radu suoče sa ozbiljnim rizicima.

Izveštaj iz senke o slobodi medija na Kosovu za 2026. godinu ukazuje na sve veće izazove sa kojima se suočavaju novinari i novinarke, uključujući pritiske, uznemiravanje na internetu, moguće strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) i nebezbedne uslove rada, pri čemu su novinarke izložene dodatnim rizicima.

Zaštita novinara i novinarki, obezbeđivanje pristupa pravnoj pomoći i okončanje nekažnjivosti za krivična dela počinjena na njima stoga su od suštinskog značaja za očuvanje slobode medija.

Udruženja novinara i njihovi pravni konsultanti imaju ključnu ulogu u pružanju ove podrške. Misija OEBS-a na Kosovu od 2022. godine podržava Udruženje novinara Kosova (UNK) obezbeđivanjem pravnih usluga za novinare i novinarke. Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, razgovarali smo sa g. Ilom Zekajem (Yllom Zekaj), kojeg Misija trenutno angažuje kao pravnog konsultanta, o tome kako je njegov konsultantski angažman  pomogao novinarima i novinarkama da razumeju i zaštite svoja prava i da se suoče sa izazovima sa kojima se suočavaju.

Kako je angažovanje pravnog konsultanta doprinelo naporima Udruženja novinara Kosova da zaštiti prava novinara i novinarki?

Zekaj: Rad sa novinarima i novinarkama nikada nije dosadan. Vesti ne prate unapred utvrđen raspored, pa tako ni izazovi sa kojima se novinari i novinarke suočavaju. Kada dobiju pretnje ili im je hitno potreban pravni savet, podrška mora biti dostupna upravo tada, a ne tek narednog radnog dana.

Kada je 2022. godine uspostavljena funkcija pravnog konsultanta, dužnosti su obuhvatale pružanje pravnih saveta i pomoći novinarima i novinarkama koji su se suočavali sa različitim profesionalnim  i radnopravnim izazovima. Vremenom je ovaj rad prerastao u kontinuiranu podršku koja novinarima i novinarkama pomaže da razumeju svoja prava, razmotre raspoložive pravne lekove i rešavaju pitanja koja mogu da utiču na njihovu mogućnost da rade slobodno i bezbedno.

Konkretno, moj rad sada obuhvata pružanje pravne pomoći novinarima i novinarkama u postupcima povodom SLAPP tužbi i tužbi za klevetu, kao i u radnim sporovima, uključujući predmete u kojima se zahtevaju visoki iznosi naknade štete. Takođe im pomažem da ospore odluke koje utiču na programsku šemu javnog servisa (RTK), pružam podršku onima protiv kojih pojedinci i visoki predstavnici institucija podnose tužbe i  druge pravne zahteve i pratim ih tokom policijskog ispitivanja povodom navodnih kršenja zakona povezanih sa njihovim izveštavanjem.

Postoje i hitni slučajevi ugrožavanja bezbednosti koji zahtevaju neodložno postupanje. Jedan od primera je slučaj Ardiane Tači (Ardiana Thaçi),čiji je broj telefona po treći put objavljen u grupi na Discordu u kojoj je bila izložena uznemiravanju. Koordinacija aktivnosti nastavljena je i posle 23.00 časa, a već oko 07.00 časova narednog jutra novinarka,  predstavnici UNK-a i ja radili smo na prijavljivanju slučaja Policiji Kosova.

Pored rada na pojedinačnim slučajevima, podržavam institucionalnu saradnju UNK-a sa Policijom Kosova, tužilaštvom, sudovima, Tužilačkim savetom Kosova i Sudskim savetom Kosova i razmatram pravne aspekte javnih reagovanja i stavova UNK-a o praktičnim politikama.

Zajedno sa izvršnom direktorkom UNK-a član sam stručnog panela koji je osnovao Kosovski institut za pravo (KLI). Panel se redovno sastaje radi prepoznavanja i procene potencijalnih SLAPP tužbi. Predmeti za koje se proceni da imaju obeležja SLAPP tužbi, evidentiraju se u posebnoj bazi podataka, a zatim se upućuju Koaliciji protiv SLAPP tužbi u Evropi (CASE) radi dalje procene i klasifikacije u skladu sa evropskim standardima.

Kakva je bila Vaša uloga kada je reč o zakonodavstvu kojim se unapređuje pravna zaštita novinara i novinarki? 

Ovde bih napravio razliku između formalnog zajedničkog rada u izradi propisa i šireg institucionalnog rada i angažovanja u oblasti praktičnih politika.

Moj rad sa UNK-om obuhvata pravnu analizu i angažovanje u vezi sa propisima i praktičnim politikama koji se odnose na privatnost, klevetu, SLAPP tužbe, slobodu izražavanja, pristup informacijama, Nezavisnu komisiju za medije, RTK i imenovanja u tela javnih medija. Učestvovao sam u spoljnim radnim grupama koje su se posebno bavile pitanjima privatnosti i SLAPP tužbi.

U  saradnji sa institucijama kao što je Sudski savet Kosova, posebna pažnja posvećena je i primeni postojećih propisa u praksi, kao i praćenju toka postupaka u predmetima koji uključuju novinare i novinarke.

Za novinare i novinarke to je važno zato što pravna zaštita ne zavisi samo od onoga što piše u zakonu, već i od toga da li policija, tužioci, sudovi i regulatorne institucije razumeju specifičnosti predmeta povezanih sa novinarstvom i postupaju na odgovarajući način. Zato je deo našeg rada bio usmeren na smanjenje raskoraka između propisa i njihove primene u praksi: prepoznavanje procesnih problema, neposredno ukazivanje nadležnim institucijama na te probleme i unapređenje komunikacije između novinara i novinarki i pravosudnog sistema.

Na osnovu ovog iskustva, koje trendove uočavate u predmetima koji uključuju novinare i novinarke i šta oni govore o glavnim izazovima za slobodu medija i bezbednost novinara i novinarki? 

Jedan od jasnih trendova jeste sve veća raznovrsnost pravnih problema sa kojima se novinari i novinarke suočavaju.

I dalje se susrećemo sa predmetima koji se odnose na klevetu i mogućim SLAPP tužbama, u kojima se protiv novinara i novinarki vode pravni postupci zbog njihovog profesionalnog izveštavanja. Takvi postupci mogu da stvore znatan pritisak i pre donošenja pravnosnažne presude, jer novinari i novinarke moraju da obezbede pravno zastupanje, odgovore na tužbene zahteve i ponekad učestvuju u dugotrajnim parnicama.

Druga važna oblast su prava iz radnog odnosa. Situacija u RTK-u posebno je izazovna u tom pogledu, jer su novinarima i novinarkama stalno potrebni  pravni saveti o pravima iz radnog odnosa, disciplinskim postupcima, zaradama i  raspoloživim pravnim lekovima. 

Takođe se suočavamo sa sve složenijim slučajevima uznemiravanja na internetu, pretnji i targetiranja novinara i novinarki. Postupanje u takvim slučajevima može zahtevati istovremenu koordinaciju sa više institucija, a jedan slučaj može otvoriti više pravnih pitanja. Targetiranje na internetu, na primer, može otvoriti pitanja lične bezbednosti, zaštite privatnosti i krivične odgovornosti.

Tu su i šira pitanja privatnosti, pristupa informacijama, odluka regulatornih tela i mešanja institucija u novinarski rad.

Sve to pokazuje da izazovi sa kojima se novinari i novinarke danas suočavaju prevazilaze pitanje fizičke bezbednosti; pravni pritisci, nesigurnost zaposlenja, uznemiravanje na internetu i institucionalni pritisci sve se više prepliću.

Kakve pravne savete ili pomoć novinari i novinarke najčešće traže i kako im pružate podršku u konkretnim predmetima?

Oblik podrške znatno se razlikuje u zavisnosti od slučaja.

Novinari i novinarke nam se obraćaju kada dobiju tužbu, suoče se sa radnim sporom, pretnjama ili uznemiravanjem, kada žele da prijave slučaj policiji ili tužilaštvu ili kada su im potrebna pojašnjenja o zakonskim pravima i raspoloživim pravnim lekovima.

U nekim situacijama odmah pružam pravni savet: objašnjavam koje korake treba preduzeti, koju dokumentaciju sačuvati i kojoj instituciji se obratiti.

U drugim slučajevima pomažem u pripremi pritužbi, pravnih podnesaka ili dokumentacije za institucije kao što su Inspektorat rada, sudovi ili organi za sprovođenje zakona. Pratim predmete koji su u toku i po potrebi komuniciram sa nadležnim institucijama.

Drugi važan deo moje uloge jeste povezivanje novinara i novinarki sa advokatima koji mogu da ih zastupaju pro bono. Zahvaljujući mojim profesionalnim kontaktima, UNK je povezao novinare i novinarke sa više advokata spremnih da im pruže takvu pomoć.

Podrška, dakle, često počinje telefonskim pozivom ili konsultacijom, ali u zavisnosti od slučaja, može obuhvatiti i izradu podnesaka, praćenje postupanja institucija ili potpuno pravno zastupanje  koje preuzima drugi advokat.

Kakav značaj za novinare i novinarke ima pristup pravnoj pomoći? 

Mislim da im je najvažnije da znaju da, kada se nešto dogodi, nisu prepušteni sami sebi u snalaženju u pravnom sistemu dok su već pod pritiskom zbog samog događaja.

Novinar ili novinarka ne bi trebalo da nakon primljene pretnje, tužbe ili disciplinske odluke poslodavca danima traži nekoga ko poznaje pravo i pravne postupke i razume specifičnosti novinarskog rada.

Zahvaljujući ovom mehanizmu, mogu da pozovu UNK i veoma brzo dobiju pravni savet.

To je posebno važno za novinare i novinarke koji ne mogu da priušte troškove angažovanja advokata. Zahvaljujući ovoj usluzi i mreži za pro bono zastupanje koju smo razvili, pojedini novinari i neke novinarke dobili su stručnu pravnu pomoć koja bi im inače možda bila finansijski nedostupna.

Za UNK to takođe znači da su njegove intervencije pravno utemeljene. Kada UNK javno reaguje, komunicira sa institucijama ili se povodom konkretnog slučaja obraća policiji, tužilaštvu ili sudovima, njegovo postupanje zasniva se na stručnoj pravnoj proceni.

Pravna pomoć, dakle, pruža zaštitu pojedinačnim novinarima i novinarkama, a istovremeno jača UNK kao instituciju.

"Kontinuirano angažovanje pravnog savetnika postalo je neophodno za Udruženje novinara Kosova (UNK), ne samo kao izvor stručne pravne pomoći, već i kao sastavni deo mehanizma kojim UNK svakodnevno pruža podršku novinarima i novinarkama koji se suočavaju sa pravnim, profesionalnim, radnopravnim i bezbednosnim izazovima. 

Od uspostavljanja ove funkcije, pravna podrška je od povremene spoljne pomoći prerasla u organizovanu i stalno dostupnu uslugu koja unapređuje zaštitu pojedinačnih novinara i novinarki i jača institucionalne kapacitete UNK-a."

Getoarba Mulići (Getoarbë Mulliqi)

Izvršna direktorka, Udruženje novinara Kosova

Koju ključnu poruku želite da prenesete o značaju pravne pomoći za zaštitu prava novinara i novinarki?

Smatram da je u ovom angažmanu posebno važan kontinuitet. On je prerastao povremeno pružanje pravnih mišljenja na upit UNK-a i postao sastavni deo mehanizma kojim UNK svakodnevno pruža zaštitu novinarima i novinarkama.

Poznavanje predmeta, prethodne prepiske, nadležnih institucija, a često i ranijih okolnosti konkretnog slučaja, od suštinskog je značaja. To institucionalno pamćenje omogućava nam da, kada se nešto dogodi u deset ili jedanaest uveče, ne moramo da krećemo od nule.

Nakon više od četiri godine pružanja podrške u pojedinačnim slučajevima, saradnje              UNK-a sa različitim institucijama, javnog zagovaranja i preispitivanja internih procedura, ovu funkciju vidim kao most između novinara i novinarki, UNK-a, advokata i pravosudnih institucija.

Njena vrednost leži u povezivanju neposredne pomoći novinarima i novinarkama sa dugoročnijim institucionalnim radom na unapređenje uslova u kojima rade.